Богојављење у старини било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова. Празник се називао у множини – Богојављења, као што се и данас у богослужбеним песмама назива, и празником Просвећења. Уочи овога празника крштавали су се оглашени и на тај начин се просвећивали Христовом божанском светлошћу. Ту светлост приликом крштења симболизовали су мноштвом упаљених свећа. Богојављенска вода се освештава после свете Литургије на празник Богојављења. Чува се у кућама преко целе године, узима се „наташте“ као и нафора. То је вода која се не квари, јер је благослов Божији ослободио последица греха; „исцељена“ је и иста је каква је била пре људског греха и његових последица по природу.
Свету архијерејску Литургију служио је викар Његове Светости Патријарха Србског Епископ ремезијански Г. Г. Стефан (Шарић). Саслуживали су протојереји-ставрофори: Бранко Митровић, архијерејски намесник београдско-посавски и старешина храма Вазнесења Господњег у Жаркову, Часлав Маринковић, старешина храма Св. Великомученика Георгија, Славко Божић, Недељко Божић, протојереј Витомир Костић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Саво Топаловић. Појао је хор храма Св. Георгија. На Литургији су били присутни председник Скупштине Општине Чукарица г. Милан Стојић и чланови Већа Општине.
После Св. Литургије испред храма Св. Георгија извршено је велико водоосвећење.
Потом је формирана литија, која је кренула од храма до Савског језера где се поред највиших црквених великодостојника у свечаном ходу срећу представници културних друштава, војске, полиције, младићи у стихарима, рипидоносци, чланови хора и разних спортских друштава.
Пре двадесет година свештенство храма Св. Георгија и Општина Чукарица, са благословом Њ. С. Патријарха Србског Г. Г. Павла, обновили су заборављену традицију и поново увели обичај пливања најхрабријих за Часни Крст, где се витешки надмећу ко ће пре стићи до њега. Први добровољац из „Свебора“-а који је допливао до Крста је господин Богдан Лубардић, сада професор на Православном Богословском факултету. „Љубав према Цркви и овом народу довела ме је до Часног Крста“ – изјавио је том приликом Богдан Лубардић.
Први учесник који је ове године допливао до Часног Крста је г. Павле Драгишић.
