БРАТСТВО ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА
У БЕОГРАДУ-ЧУКАРИЦА


Протојереј-ставрофор Часлав Маринковић

в.д. старешине храма и парох I парохије

064/800-14-50

Биографија

Рођен је 29. септембра 1948. године у с. Завидинце (Бабушница). Завршио је Богословију „Св. Кирило и Методије“ у Призрену и Богословски факултет СПЦ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 28. марта 1971. године, а у чин свештеника 01. априла 1971. године.

Службовао је краће време у с. Попинци у Срему, а затим по потреби службе прелази у с. Путинци и опслужује с. Доњи Петровци, а једно време и с. Жарковац. Генерално је уредио спољашњост и унутрашњост храмова у којима је службовао. У с. Доњи Петровци подигао је нови парохијски дом. У јесен 1988. године, потреби службе прелази у Сремску Митровицу где одмах предузима радове на обнови катедралног храма. После девет месеци прелази у Сремске Карловце где бива постављен за старешину саборног храма и истовремено почиње да ради као професор у Богословији „Св. Арсеније Сремац“. По потреби службе почетком 2000. године прелази у Батајницу где је постављен за архијерејског намесника земунског.

У Архиепископију београдско−карловачку дошао је из Епархије сремске 07. новембра 2000. године. Постављен је за пароха I парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. По благослову Његове Светости Патријарха Србског Г.Г. Иринеја, од 2010. године бавио се обновио је комплекс манастира Св. Ђорђе у с. Завидинци (Бабушница) у Епархији нишкој у периооду од 2010−2017. Пензионисан је 2011. године. По потреби службе постављен је 05. маја 2016. године за в. д. старешине храма Св. Георгија у Београду−Чукарица. Са благословом Њ. С. Патријарха Србског Г.Г. Иринеја започео је изградњу новог парохијског дома чији су темељи освећени 16. новембра 2017. г. Отац је двоје деце.

 


Протојереј-ставрофор Славко Божић

парох II парохије

064/800-14-41

Биографија

Рођен је 24. фебруара 1953. године у с. Сандићи (Брчко) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Кирило и Методије“ у Призрену.

Рукоположен је у чин ђакона 04. марта 1975. године, а у чин свештеника 05. марта 1975. године.  Службовао је као парох у Клини, Епархија рашко-призренска од 1975. до 1979. године. У Клини завршава парохијски дом, обнавља средњовековни манастир Долац – ограђује га зидом и уређује двориште и прилаз. Започиње градњу храма у с. Крушево на темељима срушеног средњовековног храма. Убрзо подиже и парохијски дом у с. Кош.

У Архиепископију београдско-карловачку прелази 15. августа 1979. године, и бива постављен за пароха III парохије при храму св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Године 1985. постаје парох II парохије, а од 1994. до 2016. године обављао је дужност старешине храма. Године 1994. започиње живопис храма Св. Георгија. У току ратних година, у сарадњи са Општином Чукарица, одлази у Солун где потписује Протокол о сарадњи и узајамној помоћи између храма Св. Георгија и храма Св. Димитрија у Солуну. Ту помоћ дели избеглом народу за све време рата. Привремено прихвата и породице са Косова и Метохије у црквене просторије. Оснива народну кухињу за сиромашне. За те активности Црвени крст Београда доделио је храму посебну Повељу, као и Црвени крст Чукарице. Основао је дечији хор „Свети Георгије“. Такође, основао је и дечију фолклорну групу „Свети Георгије“. Покренуо је духовна предавања која су се први пут одржала у Дому културе на Чукарици. Порта и храм су, по први пут постали простор у коме се одржавају музичке свечаности „Јесен на Чукарици“, као и духовна манифестација „Видовданско предвечерје“. Издао је правилник о раду хора „Свети Георгије“, затим књиге др Недељка Кангрге „Спомени“ и „Сећања“, као и другу монографију нашег Светог храма. Писао је на богословске теме у часопису „Вера“ који је продаван у целој СФР Југославији и у коме је редовно имао своју страницу. Са Управом храма покреће иницијативу за градњу новог храма Св. Петке на Чукаричкој падини. Са братством предузима набавку новог инвентара у храму, и завршава живопис којим се уређује унутрашњост храма Св. Георгија. Гради се нова чесма и уређује целовит црквени плато по најбољим узорима. Уводи и даљински систем грејања у црквене зграде и храм. Основао је први црквени дечији вртић у Београду. Изградио је изванредне односе са представницима Општине Чукарица. Уводи градску литију о Духовима у којој је домаћин председник Скупштине општине и слава се из храма преноси у Општину. Основао је Богојављенску литију од храма до Савског језера где се поред највиших црквених великодостојника у свечаном ходу срећу представници културних друштава, војске, полиције, младићи у стихарима, рипидоносци, чланови хора и разних спортских друштава. Посебно је заслужан за обнављање некадашњег обичаја скакања најхрабријих у хладну воду за Богојављенски крст.

У пензији је од марта 2018. године. Отац је троје деце.

 


Протојереј Витомир Костић

парох III парохије

064/800-14-10

Биографија

Рођен је 12. септембра 1963. године у с. Оџачини (Зворник) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Сава“ у Београду.

Рукоположен у чин ђакона 27. септембра 1986. г., а у чин јереја 28. септембра 1986. године.

Од стране Епископа горњо-карловачког Г. Симеона постављен је за пароха  у с. Бузети (Глина) где остаје до одласка у Канадску епархију 18.2.1992. године, где га прима Епископ канадски                       Г. Георгије и поставља за пароха у Винипегу. У августу 1994. г., на позив Епископа горњо-карловачког Г. Никанора о. Витомир се враћа из канадске епархије у ратом захваћену Епархију горњо-карловачку и бива постављен за пароха II парохије у Глини где остаје до протеривања од стране Оружаних снага Републике Хрватске 1995. године. После протеривања из Глине, тадашњи Епископ нишки                       Г. Иринеј (сада: Патријарх Србски)  прима оца Витомира у свезу клира Богом поверене му епархије и поставља га за пароха I парохије у с. Кумарево (Лесковац) где остаје до краја септембра 2004. године.

На молбу о. Витомира, 01. октобра 2004. г., Његова Светост патријарх Г. Павле прима га у свезу клира Архиепископије београдско-карловачке и поставља за пароха III парохије при храму Светог великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

 


Јереј Ненад Продић

парох IV парохије

064/800-42-60

Биографија

Рођен је 14. јуна 1973. г. у Мелбурну (Аустралија). Завршио је  Богословију „Св. Сава“ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 22. маја 1999. године и постављен је за парохијског ђакона при храму Св. Георгија у Београду−Чукарица.  У чин јереја рукоположен је 09. децембра 2006. године и постављен је за пароха при храму Св. апостола Луке у Кошутњаку.

По потреби службе постављен је почетком 2010. године за пароха IV парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

 


Протојереј-ставрофор Недељко Божић

парох V парохије

064/800-14-53

Биографија

Рођен  18. августа 1955. године у  с. Сандићи (Брчко) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Три Јерарха“  при манастиру Крки.

Рукоположен је у чин ђакона 12. јула 1979. године, а у чин свештеника 27. септембра 1980. године.

У Архиепископију београдско-карловачку дошао је из Епархије загребачко−љубљанске, 01. септембра 1991. године, и постављен за пароха при храму Св. апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици. Потом прелази у новосаграђени храм Преображења Господњег на Видиковцу. Руководио је изградњом храма Св. Петке у с. Рушањ код Београда. Сада је парох V парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

 


Ђакон Саво Топаловић

секретар и благајник

064/800-14-16

Биографија

Рођен  16. јануара 1976. године у Рогатици (Република Српска). Завршио је Богословију „Св. Сава“  и Богословски институт при Богословском факултету СПЦ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 31. октобра 2005. године.

У Архиепископију београдско−карловачку дошао је из Митрополије црногорско-приморске 01. новембра 2007. године и постављен је за парохијског ђакона при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.