БРАТСТВО ХРАМА

Рођен је 29. септембра 1948. године у с. Завидинце (Бабушница). Завршио је Богословију „Св. Кирило и Методије“ у Призрену и Богословски факултет СПЦ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 28. марта 1971. године, а у чин свештеника 01. априла 1971. године.

Службовао је краће време у с. Попинци у Срему, а затим по потреби службе прелази у с. Путинци и опслужује с. Доњи Петровци, а једно време и с. Жарковац. Генерално је уредио спољашњост и унутрашњост храмова у којима је службовао. У с. Доњи Петровци подигао је нови парохијски дом. У јесен 1988. године, потреби службе прелази у Сремску Митровицу где одмах предузима радове на обнови катедралног храма. После девет месеци прелази у Сремске Карловце где бива постављен за старешину саборног храма и истовремено почиње да ради као професор у Богословији „Св. Арсеније Сремац“. По потреби службе почетком 2000. године прелази у Батајницу где је постављен за архијерејског намесника земунског.

У Архиепископију београдско−карловачку дошао је из Епархије сремске 07. новембра 2000. године. Постављен је за пароха I парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. По благослову Његове Светости Патријарха Србског Г.Г. Иринеја, од 2010. године бавио се обновио је комплекс манастира Св. Ђорђе у с. Завидинци (Бабушница) у Епархији нишкој у периооду од 2010−2017. Пензионисан је 2011. године. По потреби службе постављен је 05. маја 2016. године за в. д. старешине храма Св. Георгија у Београду−Чукарица. Са благословом Њ. С. Патријарха Србског Г.Г. Иринеја започео је изградњу новог парохијског дома чији су темељи освећени 16. новембра 2017. г. Отац је двоје деце.

Рођен је 12. септембра 1963. године у с. Оџачини (Зворник) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Сава“ у Београду.

        Рукоположен у чин ђакона 27. септембра 1986. г., а у чин јереја 28. септембра 1986. године.

        Од стране Епископа горњо-карловачког Г. Симеона постављен је за пароха  у с. Бузети (Глина) где остаје до одласка у Канадску епархију 18.2.1992. године, где га прима Епископ канадски Г. Георгије и поставља за пароха у Винипегу. У августу 1994. г., на позив Епископа горњо-карловачког Г. Никанора о. Витомир се враћа из канадске епархије у ратом захваћену Епархију горњо-карловачку и бива постављен за пароха II парохије у Глини где остаје до протеривања од стране Оружаних снага Републике Хрватске 1995. године. После протеривања из Глине, тадашњи Епископ нишки Г. Иринеј (сада: Патријарх Србски)  прима оца Витомира у свезу клира Богом поверене му епархије и поставља га за пароха I парохије у с. Кумарево (Лесковац) где остаје до краја септембра 2004. године.

        На молбу о. Витомира, 01. октобра 2004. г., Његова Светост патријарх Г. Павле прима га у свезу клира Архиепископије београдско-карловачке и поставља за пароха III парохије при храму Светог великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

Рођен  18. августа 1955. године у  с. Сандићи (Брчко) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Три Јерарха“  при манастиру Крки.

Рукоположен је у чин ђакона 12. јула 1979. године, а у чин свештеника 27. септембра 1980. године.

У Архиепископију београдско-карловачку дошао је из Епархије загребачко−љубљанске, 01. септембра 1991. године, и постављен за пароха при храму Св. апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици. Потом прелази у новосаграђени храм Преображења Господњег на Видиковцу. Руководио је изградњом храма Св. Петке у с. Рушањ код Београда. Сада је парох V парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

Рођен  16. јануара 1976. године у Рогатици (Република Српска). Завршио је Богословију „Св. Сава“  и Богословски институт при Богословском факултету СПЦ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 31. октобра 2005. године.

У Архиепископију београдско−карловачку дошао је из Митрополије црногорско-приморске 01. новембра 2007. године и постављен је за парохијског ђакона при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.