БРАТСТВО ХРАМА

Рођен је 29. септембра 1948. године у с. Завидинце (Бабушница). Завршио је Богословију „Св. Кирило и Методије“ у Призрену и Богословски факултет СПЦ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 28. марта 1971. године, а у чин свештеника 01. априла 1971. године.

Службовао је краће време у с. Попинци у Срему, а затим по потреби службе прелази у с. Путинци и опслужује с. Доњи Петровци, а једно време и с. Жарковац. Генерално је уредио спољашњост и унутрашњост храмова у којима је службовао. У с. Доњи Петровци подигао је нови парохијски дом. У јесен 1988. године, потреби службе прелази у Сремску Митровицу где одмах предузима радове на обнови катедралног храма. После девет месеци прелази у Сремске Карловце где бива постављен за старешину саборног храма и истовремено почиње да ради као професор у Богословији „Св. Арсеније Сремац“. По потреби службе почетком 2000. године прелази у Батајницу где је постављен за архијерејског намесника земунског.

У Архиепископију београдско−карловачку дошао је из Епархије сремске 07. новембра 2000. године. Постављен је за пароха I парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. По благослову Његове Светости Патријарха Србског Г.Г. Иринеја, од 2010. године бавио се обновио је комплекс манастира Св. Ђорђе у с. Завидинци (Бабушница) у Епархији нишкој у периооду од 2010−2017. Пензионисан је 2011. године. По потреби службе постављен је 05. маја 2016. године за в. д. старешине храма Св. Георгија у Београду−Чукарица. Са благословом Њ. С. Патријарха Србског Г.Г. Иринеја започео је изградњу новог парохијског дома чији су темељи освећени 16. новембра 2017. г. Отац је двоје деце.

Рођен је 24. фебруара 1953. године у с. Сандићи (Брчко) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Кирило и Методије“ у Призрену.

Рукоположен је у чин ђакона 04. марта 1975. године, а у чин свештеника 05. марта 1975. године.  Службовао је као парох у Клини, Епархија рашко-призренска од 1975. до 1979. године. У Клини завршава парохијски дом, обнавља средњовековни манастир Долац – ограђује га зидом и уређује двориште и прилаз. Започиње градњу храма у с. Крушево на темељима срушеног средњовековног храма. Убрзо подиже и парохијски дом у с. Кош.

У Архиепископију београдско-карловачку прелази 15. августа 1979. године, и бива постављен за пароха III парохије при храму св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Године 1985. постаје парох II парохије, а од 1994. до 2016. године обављао је дужност старешине храма. Године 1994. започиње живопис храма Св. Георгија. У току ратних година, у сарадњи са Општином Чукарица, одлази у Солун где потписује Протокол о сарадњи и узајамној помоћи између храма Св. Георгија и храма Св. Димитрија у Солуну. Ту помоћ дели избеглом народу за све време рата. Привремено прихвата и породице са Косова и Метохије у црквене просторије. Оснива народну кухињу за сиромашне. За те активности Црвени крст Београда доделио је храму посебну Повељу, као и Црвени крст Чукарице. Основао је дечији хор „Свети Георгије“. Такође, основао је и дечију фолклорну групу „Свети Георгије“. Покренуо је духовна предавања која су се први пут одржала у Дому културе на Чукарици. Порта и храм су, по први пут постали простор у коме се одржавају музичке свечаности „Јесен на Чукарици“, као и духовна манифестација „Видовданско предвечерје“. Издао је правилник о раду хора „Свети Георгије“, затим књиге др Недељка Кангрге „Спомени“ и „Сећања“, као и другу монографију нашег Светог храма. Писао је на богословске теме у часопису „Вера“ који је продаван у целој СФР Југославији и у коме је редовно имао своју страницу. Са Управом храма покреће иницијативу за градњу новог храма Св. Петке на Чукаричкој падини. Са братством предузима набавку новог инвентара у храму, и завршава живопис којим се уређује унутрашњост храма Св. Георгија. Гради се нова чесма и уређује целовит црквени плато по најбољим узорима. Уводи и даљински систем грејања у црквене зграде и храм. Основао је први црквени дечији вртић у Београду. Изградио је изванредне односе са представницима Општине Чукарица. Уводи градску литију о Духовима у којој је домаћин председник Скупштине општине и слава се из храма преноси у Општину. Основао је Богојављенску литију од храма до Савског језера где се поред највиших црквених великодостојника у свечаном ходу срећу представници културних друштава, војске, полиције, младићи у стихарима, рипидоносци, чланови хора и разних спортских друштава. Посебно је заслужан за обнављање некадашњег обичаја скакања најхрабријих у хладну воду за Богојављенски крст.

У пензији је од марта 2018. године. Отац је троје деце.

Рођен је 12. септембра 1963. године у с. Оџачини (Зворник) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Сава“ у Београду.

Рукоположен у чин ђакона 27. септембра 1986. г., а у чин јереја 28. септембра 1986. године.

Од стране Епископа горњо-карловачког Г. Симеона постављен је за пароха  у с. Бузети (Глина) где остаје до одласка у Канадску епархију 18.2.1992. године, где га прима Епископ канадски                       Г. Георгије и поставља за пароха у Винипегу. У августу 1994. г., на позив Епископа горњо-карловачког Г. Никанора о. Витомир се враћа из канадске епархије у ратом захваћену Епархију горњо-карловачку и бива постављен за пароха II парохије у Глини где остаје до протеривања од стране Оружаних снага Републике Хрватске 1995. године. После протеривања из Глине, тадашњи Епископ нишки                       Г. Иринеј (сада: Патријарх Србски)  прима оца Витомира у свезу клира Богом поверене му епархије и поставља га за пароха I парохије у с. Кумарево (Лесковац) где остаје до краја септембра 2004. године.

На молбу о. Витомира, 01. октобра 2004. г., Његова Светост патријарх Г. Павле прима га у свезу клира Архиепископије београдско-карловачке и поставља за пароха III парохије при храму Светог великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

Рођен  18. августа 1955. године у  с. Сандићи (Брчко) у Републици Српској. Завршио је Богословију „Св. Три Јерарха“  при манастиру Крки.

Рукоположен је у чин ђакона 12. јула 1979. године, а у чин свештеника 27. септембра 1980. године.

У Архиепископију београдско-карловачку дошао је из Епархије загребачко−љубљанске, 01. септембра 1991. године, и постављен за пароха при храму Св. апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици. Потом прелази у новосаграђени храм Преображења Господњег на Видиковцу. Руководио је изградњом храма Св. Петке у с. Рушањ код Београда. Сада је парох V парохије при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.

Рођен  16. јануара 1976. године у Рогатици (Република Српска). Завршио је Богословију „Св. Сава“  и Богословски институт при Богословском факултету СПЦ у Београду.

Рукоположен је у чин ђакона 31. октобра 2005. године.

У Архиепископију београдско−карловачку дошао је из Митрополије црногорско-приморске 01. новембра 2007. године и постављен је за парохијског ђакона при храму Св. великомученика Георгија у Београду−Чукарица. Отац је двоје деце.