Храм Св. великомученика Георгија у Београду на територији општине Чукарица грађен је у периоду од 1928. до 1932. године, по пројекту руског архитекте Андросова. Налази се на самом ободу брда над Савом и старом Чукарицом у ул. Кировљевој број 1.
С обзиром на то да Чукарица није имала свој храм, трговац из Београда Митар Јовановић обратио се Његовој Светости Патријарху Србском Г. Г. Димитрију 1. јануара 1925. са жељом да у знак сећања на своје двоје прерано преминуле деце, Јулијане и Љубомира, уступи земљиште за изградњу храма. Јовановић је имао и две изричите жеље: да храм буде посвећен Св. великомученику Георгију – његовој крсној слави, и да се испод будућег храма налази његова породична гробница.
Пројекат храма дело је арх. Василија Андросова, а маја 1928. освећен је камен темељац, а градња је завршена 1932. Унутрашњост храма није фреско живописана, него је урађен складан молерај који се утапао у спољашњу лепоту храма. Потпуној лепоти унутрашњости храма допринео је иконостас израђен у дуборезу у духу охридске дуборезачке школе, а дело је Нестора Алексијевића. На зидовима су иконе великих димензија, међу којима се посебно истиче икона Светога Николе, оригиналан рад руског сликара Колесникова.
Данас у оквиру храма Св. Георгија ради и дечје обданиште „Ђурђевак“ ПУ Чукарица.
Храм Св. Георгија има основу у облику уписаног крста – тролиста и грађена је у неоромејском стилу, што је било карактеристично за сакралне објекте који су грађени у Београду између два светска рата. Елементи за градњу ових храмова налазе се на нашим храмовима из средњег века, који су припадали моравској школи.
Храм се у основи састоји од следећих делова: главни улаз, припрата, главни – централни део, олтарска апсида и певничке апсиде.
Главни улаз у храм наглашен је стубовима, на које се наслања архиволта, са једне и друге стране врата. Припрата или нартекс је део храма који се налази између главног улаза и централног дела храма. Главни – централни део храма (наос) налази се испод главне куполе, између припрате, олтарског простора и певничких апсида. Олтарска апсида налази се на источној страни храма. Са спољне стране апсида је петострана, а изнутра је полукружна. Са унутрашње стране олтарску апсиду затвара иконостас. Певничке апсиде налазе се по једна са северне и јужне стране цркве и отворене су према наосу.
Спољни изглед храма богато је украшен разним декоративним елементима од вештачког камена, подељен на два дела профилисаним тракама. Изнад главног улаза у храм са западне стране се налази икона Св. Георгија. Кубета звоника завршавају се калотама, изнад којих се налазе јабука и крст.
Иконостас је настао тридесетих година ХХ века у духу македонског дрворезбарства. За резбарске радове је заслужан Нестор Алексијев, уметник из Скопља, док је сликарске радове урадио непознати уметник из Русије.
Фреско осликавање храма Св. Георгија започето је 1994. а завршено 2001. године. Олтарски део храма осликао је ђакон Добрица Костић из Смедерева, а све остало Милован Белошевић из с. Црколез код Истока.
