Прва заповест коју је Бог у рају дао човеку била је – пост: „И узевши Господ Бог човека намести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. И запрети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно са сваког дрвета у врту; али са дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш од њега, умрећеш“ (Пост 2, 15-17). Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао Јеврејском народу. Хришћански пост води порекло од Господа нашег Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити. Свето Писмо сведочи да су Апостоли и први Хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а више од свега, прослављање Бога и поштовање Његових Светих.
Православна Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље. Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом. Како каже Свети Јован Златоусти: „Не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно; нисам пио вина; ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког – благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног – своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње.“
На питање: Која је мера поста? Свети Василије Велики одговара: „У духовном посту мера је једна и важи за све – потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржавања за здраве и подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну, пак, болеснику или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на било какав тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела, том истом храном војевати против тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, паштили око спремања омиљених и скупих јела.“
Свети Фотије Патријарх Цариградски каже: „Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини, личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама.“ Такође, наш савременик, блаженопочивши Патријарх Павле свој народ и све православне о посту поучава следећим речима: „Пост је и данас неопходан, јер се овим подвигом уз молитву, православни хришћани припремају за долазак великих празника. Телесни пост је уздржавање од мрсне хране, али постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том месту посади оно што је добро. Поорати земљу, а не посејати, значи телесни пост без духовног. А не поорати земљу, па посејати семе, то је само пост духовни, неприпремљен телесно. За нас је битно да се држимо и једног и другог, и поста и молитве, да би се приближили Богу и Царству Небеском.”
Зато живот сваког Православног Хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божијом, него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у Јеванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Молитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија.
ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ПОСТ
Децу треба припремати за пост од најранијег узраста, да би научили како треба постити и да им то уђе у навику. Деца до 5 година не треба строго да посте као ми одрасли; важно је да тога јутра, кад ће се причестити ништа не једу, и могу се причешћивати на свакој Литургији. Како више сазревају и буду старији треба их полако учити да посте на води. Правила посебног нема, али у свакој истинској хришћанској породици то питање се решава веома лако: посте родитељи, посте и деца. Нема потребе да се пости за своју децу. Док су мали требају полако да се уче, а касније ће врло лако сами постити без поговора. Деца се од малена припремају за Свето Причешће. Препоручује се да деца почну да посте негде између 5 и 7 године живота. Треба им најнормалније дати посну храну и објаснити да је сада пост и да због тога ми сада тако спремамо и једемо. У овом добу (од 5 до 7 године) деца ће то прихватити сасвим нормално.
ПОСТОВИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
Света Православна Црква установила је следеће постове:
- Општи пост, који је обавезан за све Хришћане, а то је: Божићни (15/ 28. новембра до 24. децембра/ 6. јануара) , Васкршњи (нема тачан датум, помера се у зависности од датума Васкрса), Апостолски (почетак овог поста такође зависи од датума Васкрса, а траје до празника Св. апостола Петра и Павла 28. јуна / 12. јула) и Богородични пост (од 1/ 14. августа до празника Велике Госпојине 15 / 28. августа). Ове постове називамо вишедневним. Затим среда (дан када је Господ наш Исус Христос осуђен) и петак (дан када је Господ наш Исус Христос разапет) преко целе године, сем трапавих седмица (седмице у којима су среда и петак разрешене поста); затим Усековање главе Светог Јована Крститеља (29. август/ 11. септембар), Воздвиженије Часног Крста-Крстовдан (14/ 27. септембар), и навечерје Богојављења тј. Крстовдан (5/ 18. јануар). Ове постове називамо једнодневним. Среда и петак преко године посте се без уља, на води, уколико није разрешено другачије. На Усековање главе Светог Јована Крститеља (29. августа / 11. септембра) као и на празник Воздвиженија Часног Крста (14/ 27. септембра) не разрешава се уље и вино, док на Крстовдан (5/ 18. јануара) када је најстрожији пост: једе се једном дневно.
- Месни пост, установљен је појединим местима поводом какве несреће, поплаве, болести и слично; и
- Посебан пост, по нарочитом обичају или по налогу духовника (за појединца) односно по налогу патријарха за све Хришћане. Свети оци саветују пост од неколико дана пред крштење, јелеосвећење, свету тајну брака или рукоположење свештеника.
Ако који епископ или презвитер или ђакон или појац Свету Велику Четрдесетницу не пости, и сваку среду и петак (осим немоћи) да се свргне, а ако је световњак да се одлучи из Цркве.
(69. правило Светих Апостола)
Васкршњи пост
Овај пост се још зове Света Четрдесетница или Часни пост. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне Седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа.
У току овог поста не једемо месо, сир, јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава уље и вино. Рибу пак једемо само на Благовести (уколико не падну у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести падну пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на зејтин и вино (Типик, 32 гл.)
Апостолски пост
Овај пост се зове се још и Петровски, Петро-павловски пост.
У овом посту 3 дана (понедељак, среда и петак) не једе се уље и не пије вино. У уторак и четвртак се не једе риба, али се употребљава уље и вино. У суботу и недељу разрешени су риба, уље и вино.
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (Типик, гл. 33).
Богородични пост
Зове се још и Успенски или Госпојински. По строгости овај пост долази одмах иза Ускршњег. А риба се једе само на Преображење (Типик, гл. 33).
Божићни пост
Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана.
По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости у понедељак, среду и петак. Уторком и четвртком разрешава се зејтин и вино, а суботом и недељом и риба. На Ваведење увек се разрешава риба. Од 20. до 24. децембра пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Најстрожи пост је 24. децембра, уочи Божића, на бадњи дан (Типик, 14. новембра).
Пост средом и петком
Среду и петак током године треба постити углавном без зејтина, уколико није разрешено друкчије.
На празник Воздвиженија Часног Крста (14. септембра) разрешава се на зејтин и вино.
На Крстовдан (5. јануара) најстрожи пост; једе се једном дневно, без зејтина и разуме се, без вина; ко може тога дана, не једе ништа, на празник Усековања главе Св. Јована Крститеља обавезан је пост.
Разрешења од поста на Господње и Богородичине празнике када падну у постан дан
Благовести ако падну пре Цвети разрешава се на уље, вино, рибу; ако падну у време Страсне седмице – само на уље; ако падну на Велики Петак на уље, вино.
Богојављење за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.
Божић за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.
Ваведење, Велика Госпојина, Мала Госпојина, Прео-бражење и Сретење када падну у постан дан (средом или петком) разрешава се на уље, вино, рибу.
Трапаве седмице
Пост је разрешен средом и петком:
1) Од Божића до Крстовдана (25. децембра до 5. јануара) за монахе: сир, јаја; за мирјане и месо.
2) Иза Недеље митра и фарисеја, за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.
3) Сиропусна недеља, за све: само сир и јаја.
4) Светла недеља (по Васкрсу) за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо.
5) Недеља после Духова за монахе: сир, јаја; за мир-јане: и месо.