У храм Божји би требало доћи бар петнаестак минута пре почетка Богослужења, да би упалили свеће и стали на своје место.
Улазећи у Божји храм побожно се прекрстити и тихо рећи ове речи псалма:
„Ући ћу у Твој дом. Поклонићу се Твоме светом храму у страху пред Тобом!“
Ушавши у храм поклони се према иконостасу и тихо говори: „Боже, очисти мене грешног/грешну“ и идући тако тихо и нечујно ка целивајућој икони, направи пред њом три поклона (два пре и један после целивања) крстећи се и изговарајући: „Боже, милостив буди према мени грешноме/грешној и помилуј ме“, а затим се поклони присутнима десно и лево и стани на одговарајуће место у храму (мушкарци у десни део храма, наспрам иконе Христове, а жене у леви део, наспрам иконе Пресвете Богородице). Да се разумемо-ово није под „морање“, то јест, нико вас неће избацити напоље ако не поступите тако, али ово спада у црквени бон тон! (Стварно је неприличан призор када сама жена или две, стоји окружена мушкарцима на Литургији).
У храм улазити пристојно одевен, бар с онолико обзира са колико се улази у сваку другу службену просторију (општину, суд, школу, канцеларију…)
У храм Божји није дозвољено улазити у папучама, кратким панталонама и мајицама – тзв. трегеркама.
У Цркву треба доћи чист, и телесно (и духовно), по могућностима.
Мушкарци би требали доћи уредно обријани, или са чистом брадом и косом.
Тренерке у Цркви треба избегавати, јер нисмо на спортском терену, већ у Храму Бога Вишњега. И као што не би у тренерки, необријани и неокупани, изишли пред директора у фирми, рецимо, или на пословни разговор, или пријатељима у госте, тим пре не би требали тако да долазимо у Храм Господњи.
Кратке сукње (изнад колена), мајице са дубоким деколтеом, мајице са бретелама, огољена рамена, као и провидна и тесна одећа, припијена уз тело, нису пожељне у цркви.
И не заборавимо оно што је Господ рекао у Старом Завету: „Жена да не носи мушкога одела, нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини“ (5.Мојс.22,5).
У храм Божји не улазите напарфемисани и нашминкани, јер тамо идете да се молите а не да се удварате некоме. Мирис парфема може надјачати мирис тамњана, и тако можете саблазнити људе око себе.
Кармин обавезно уклоните са усана!
Не целивајте иконе ако сте накарминисани, нити руку свештеникову, а поготово не приличи причешћивати се са кармином на уснама.
Мушкарци скидају капу при уласку у Храм Божији, а жене стављају мараму на главу. И једно и друго се чини из смирења и скрушености пред Господом и није у питању никаква дискриминација, како неки желе да прикажу. Искључите мобилне телефоне.
Док траје света Служба не идите пред олтар да би целивали иконостасне иконе. Тиме ометате Службу и друге вернике.
За време Службе не пале се свеће. То се може чинити само пре и после Богослужења, а никако за време свете Службе, јер се тиме ремети ред и мир!
Ток богослужења треба пратити пажљиво, крстити се и поклонити се кад је томе време. А све то ваља чинити побожно и не ометајући присутне око себе, то јест, не треба скретати пажњу на себе – све чинити неупадљиво.
Главу треба приклонити: за време читања светог Јеванђеља, за време великог Входа, после херувимске песме, на речи: „Главе своје Господу приклоните“, на речи: „Мир свима“, као и при кађењу.
Крстити се треба са три прста десне руке, правилно састављена у једно, побожно и без журбе, стављајући састављена три прста прво на чело, затим на стомак, на десно раме, па на лево раме. После тога руке прекрстити на груди (десну преко леве) и смерно се поклонити.
Целивање светог Јеванђеља, Крста, моштију и икона требало би пропратити са три побожна поклона: два пред целивањем, а један после целивања. При целивању иконе Христа Спаситеља треба целивати Спаситељеве ноге (код допојасне иконе руку); целивајући иконе Богородице и светитеља треба целивати на њима руку. Светитељи се никада не целивају у лице!
Приступајући светом Причешћу, треба се побожно поклонити светим Тајнама Тела и Крви Спаситељеве, скрстити руке на груди, а после примања свете Тајне треба узети нафору и сачекати свештеника да очита Молитву после светог Причешћа.
Након примања Причешћа и Молитве, не одлазити из Храма док свештеник не заврши Службу и не прочита Отпуст (зна се ко је изишао са Тајне вечере не сачекавши да Христос заблагодари Господу на јелу-Јуда искариотски)
Свети антидор-нафору треба примати побожно, десном руком преклопљеном преко леве. Нафора се никада не узима левом руком, нити се једе прстима као што се грицкају семенке, Боже ме прости, већ се узима устима из руке, усисавајући сваку мрвицу.
Ако случајно падне на земљу, треба је хитно подићи и без страха појести, да се не би скрнавила на поду.
У храму треба стајати са страхом и побожношћу, чувајући се од сваке расејаности и разговора. Нарочито треба бити пажљив за време: читања светог Јеванђеља; за време канона Евхаристије и изношења светих дарова ради причешћивања.
Након завршене Литургије и Отпуста, поново приђи и поклони се целивајућој икони, и након тога изиђи са миром из Храма.