Kада прославимо Божић, на почетку године следи још један догађај везан за живот наших парохија, а то је благослов кућа и освећење водице па тако по нашем православном реду очекујемо свештеника да свакој породици освети водицу како је пракса код српског народа.
Примање или не примање свештеника за водицу, постало је, на жалост, у српском народу „знак распознавања“ оних који су остали верни традицији и своме српском имену и оних који су са овим „раскрстили“. Долазак свештеника у дом треба да причињава велико задовољство јер имамо прилику да присуствујемо породичној молитви у оквиру које се свети водица. Свештеник се обично најављује а у неким местима је дуго година устаљен редослед освећења и на нама је да се са свештеником договоримо у ком термину да нас посети. Част нам налаже да будемо пажљиви јер није лепо да свештеник изостави нас у време када остале из наше околине посећује.
Веома је ружно када неко тражи разлоге због чега није у могућности да прими свештеника, а једини истински разлог лоша односно добра воља. Нерада особа непажљиво протерава анђелски чин који унапређује, од непријатеља и болести штити – у сваком погледу уноси радост. Сетимо се Христових речи када је апостоле слао међу народ да проповедају и домове благосиљају: Ко вас прима мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао.(Мат. 10,40.)
За водицу треба припремити посуду (мања чинија) чисте воде, свећу, кадионицу, тамјан, брикет, босиљак и шибицу или упаљач за прислуживање свеће. Ако било шта од наведеног не поседујете, немојте се узнемиравати, свештеник понешто има код себе. Пожељно је, по могућности, да сви чланови присуствују молитви, да буде прислужено кандило (ако га има) да кућа или стан има икону пред којом се на столу свети водица. Пожељно је (ако је у могућности) да све просторије буду поспремљене како би свештеник сва одељења окадио и покропио освећеном водицом. Свештеник на томе неће инсистирати али ће приликом кађења и кропљења ући у собе на којима су врата отворена.
Да би вода, служила за освећење и очишћење оних који је пију или се кропе њоме, свештеник овим светим чином призива на воду Божији благослов, те вода добија силу која служи на исцељење душе и тела, на одагнање видљивих и невидљивих непријатеља, на освећење и очишћење оскрнављених ствари и предмета за људску употребу; једном речи, на вeлику духовну корист оних који верују и са поверењем је употребљавају.
Освећење водице по домовима није само „пуки“ обичај, него насушна потреба самих верника, који осећају потребу да повремено буду освећени и очишћени кропљењем светом водицом. Код православних Грка има доста породица које захтевају од својих свештеника, да неизоставно сваког месеца долазе и врше освећење воде по домовима и у бизнис просторијама.
И долазак свештеника има за циљ да се негује наша духовност, православље и светосавље, да будно чувамо своју веру и своју лепу српску традицију.
Искористимо долазак свештеника да се по потреби учини молитва за здравље, за породични мир и сл. Верска неупућеност није страшна ако желимо знати, тако да имамо прилику упитати свога свештеника за верске непознанице. Сви разговори могу користити родитељима и деци за духовно изграђивање које јача међусобно поштовање и поверење.
Доживимо ову годишњу посету свештеника као празник јер су плодови ове посете корисни у оној мери колико придајемо значаја овом догађају.