- март 2023.
Писац и хроничар Драган М. Милошевић одржао је ново предавање у нашем парохијском дому са темом „Заборављени Руси – вечни српски пријатељи (II део)“.
Модератор је био старешина храма, протојереј Драган Видовић, који се захвалио уваженом предавачу и присутнима, а потом је дао реч г. Милошевићу.
У уводном делу, г. Милошевић је поново нагласио да ово предавање (наставак предходног предавања) за тему има заборав, који представља највећи национални грех, зато што смо се током историје огрешили о многе велике људе из наше историје, врло често због разних предрасуда.
Поновио је да су Срби један од најстаријих европских народа, са ретко богатом културном и стваралачком баштином, који је дао немерљив допринос утемељењу, одбрани и прогресу европских цивилизационих вредности, због чега се он извесно може карактерисати и великим народом. Велики пропуст и проблем на нашој образовно-васпитној, информативној и јавној сцени, представљају деценијама уназад скривани или кривотворени трагови о најсветлијим страницама народне и државне историје. Кад се упореди наше свеукупно народно-историјско богатство са оним што је после Другог светског рата презентирано генерацијама Срба кроз школске уџбенике и расположиве јавне публикације, уочавамо да нас тако учињен злочин према истини сврстава међу оне народе код којих је нажалост, „култура“ заборава и незахвалности још увек доминирајућа.
Побуђен том неправдом која је из идеолошких разлога спровођена према нашем историјском памћењу, г. Драган М. Милошевић написао књигу „Споменар вечним српским пријатељима“ којом жели да избави од заборава пријатеље нашег народа и сматра да је неопростив народни грех заборавити их.
У наставку предавања „Заборављени Руси – вечни српски пријатељи“, г. Милошевић сматра Русе нашим највећим пријатељима почев од царева Јована IV Васиљевића „Грозног“, Петра Великог, затим професора Максима Суворова и Козачинског, генерала Черњајева и пуковника Рајевског, краљице Наталије Обреновић, дипломата Григорија Шчербине (који је 1903. године погинуо у Косовској Митровици бранећи српски народ од шиптарских терориста) и Николаја Хартвига, добровољне болничарке у Великом рату Дарје Александровне Коробкине и Василија Аполоновича Григоренка, команданта првог минско-торпедног одреда пристиглог из Русије за одбрану Београда 1915. г., затим Нине Кирсанове, балерине, Рускиње из Москве, која је дошла је у Београд 1923. године и постала једна од најзначајнијих балетских уметница Народног позоришта у Београду и српске балетске уметности, потом генерала Жданова и маршала Толбухина, ослободиоца Београда у Другом светском рату, па до Никите Михалкова и Владимира Путина.
Своје излагање уважени предавач завршио је са речима да, неговање културе сећања и захвалности није само одговорност државе. Такође, то је обавеза сваке породице и сваког појединца, уколико има свест о припадности свом народу и држави, а свако од нас може играти важну улогу у унапређењу те, врло важне идентитетске народне врлине.
По свршетку предавања прота Драган се захвалио предавачу и присутнима.
УРЕДНИШТВО