1. 10. мај 2022.

 

 

Данас је у нашем парохијском дому одржано четврто по реду предавање под називом „Хришћанство у савременом добу“. Предавач је био др Владимир Илић, иначе аутор запажене књиге под насловом „Прометеја: Mедијска ‘нацификација’ српског народа“ у издању Фондације Конрас из Крагујевца, 2020. године.

Као и до сада, модератор је био настојатељ храма, протојереј-ставрофор Часлав Маринковић, који се захвалио уваженом предавачу и присутнима, а потом је дао реч г. Илићу.

У уводном делу предавања, г. Илић је истакао да савремено доба карактеришу медијске манипулације однарођене елите у оном делу света који себе назива Запад, која намеће своју идеологију свуда и свима и ту нема места за хришћанство (православље). Као пример навео је Србе у америчкој пропаганди, од 1990. наовамо, јер Срби не могу бити жртве нацизма, него их је требало поистоветити Србе с нацистима. У томе је посебну улогу имала агенција за односе с јавношћу Рудер и Фин, чији је власник био Дејвид Фин. Његово право име је Давид Финкелштајн, али у свету „белих англосаксонских протестаната“ (wasp = оса) мимикрија је увек пожељна.

 „Машинерија“ ради непрекидно, јер је медијска манипулација једна од основних техника владавине модерног доба. Основне фазе медијског рата који је кулминирао „нацификацијом“ српског народа могу се сврстати у неколико равни: кампање у припреми разбијања Југославије, „легитимисања сецесије западних република СФРЈ“, припрема и реализација агресије НАТО-а на СР Југославију, Србију пре свега, и на крају, али не последње, софистицираније кампање после „петооктобарске револуције“.

Навео је пример журналисте-лобисте Роја Гатмана (Гутмана) који је „открио конц-логоре у Босни“ и то објавио у таблоиду Њуздеј. Таблоиди се увек истурају у први план, јер ако би нешто кренуло лоше по иницијаторе таквих „вести“, увек се може наћи изговор да је реч о „жутој штампи“.

Није тачно да нисмо покушавали, деведесетих, да лобирамо у западним медијима за уравнотежену слику о догађајима у рату за југословенско наслеђе. Пошто смо унапред осуђени, нико није хтео да ради кампању за нас. Нема ниједне агенције која не би желела у то време да „ради за Србе“. Највећи професионални изазов на свету је да представите ставове оних које „сви нападају“. И најисплативији. Но увођењем санкција тадашњој СР Југославији чак и најагилнија агенција из Лондона „диже руке“. Радити за Србе постао је илегалан посао, под претњом драконских новчаних казни, што би водило – кључу у браву.

Своје излагање уважени предавач завршио је са речима да се, у овом смутном времену, не треба бојати док је Христос са нама.

По свршетку предавања прота Часлав се захвалио предавачу и присутнима.

 

 

УРЕДНИШТВО