12.5.2022.

На дан Св. Василија Острошког, 12. маја 1999. године преминуо је истакнути члан Управе храма Св. Георгија у Београду прим. др Хаџи-Недељко Кангрга.

Рођен је 23. августа 1923. године у селу Шкаре код Оточца од оца Ђуре, инжењера и мајке Јелене, рођ. Орлић. Осим њега, Ђуро и Јелена су имали ћерку Александру (рођ. 1926. год.).

Основну школу завршио је у родном месту. Године 1935. породица се сели у Београд где је Ђуро био запослен као службеник при Министарству шума и руда. Становали су у улици Молеровој бр. 14.

У Београду је завршио Трећу мушку гимназију. „Због ратних година, уписује Медицински факултет 1945. год. Завршава у року са одличним успехом, а упоредо са студијама волонтира на Неурохирушкој клиници“.

Завршио специјализацију опште хирургије. По завршетку студија ступио је у брак са Олгом. Прво радно место било му је на хирургији у Лесковцу. Године 1959. ради као хирург у у Железничко-саобраћајном центру у Београду. Припајањем хируршких одељења Железничке болнице и клинике „Др Драгиша Мишовић“, постао је начелник Гастроентерологије на клиници „Др Драгиша Мишовић“.

Био је лични лекар српских патријараха Германа и Павла, као и Светог Јустина Ћелијског.

Учествовао је на великом броју домаћих и међународних скупова као члан Српског лекарског друштва и члан Међународног удружења дигестивних хирурга.

У својим позним годинама, др Кангрга је помагао и лечио велики број деце и ратника бесплатно. Као хришћанин био је велики борац против абортуса. Остао је упамћен и по животима беба које су спасене захваљујући његовим разговорима са мајкама.

Колико је био пожртвован на послу види се по томе што је једном приликом је оперисао непрекидно пуних 36 сати, а другом приликом, за време једног општег штрајка лекара и медицинског особља, када болесницима и пацијентима није имао ко да принесе ни храну, др Кангрга је лично ишао и збрињавао све којима је помоћ била потребна.

Од 19. септембра 1970. године био је члан Управе храма Св. Георгија у више мандата. Такође, био је члан Епархијског савета Архиепископије београдско-карловачке, члан Главног одбора Верског добротворног старатељства у Београду, као и других одбора: Хиландарског, Косовског и Одбора за израду фресака у београдском манастиру Ваведењу.

Преко 30 година је провео у Управном одбору Првог београдског певачког друштва. Био је председник Првог београдског певачког друштва од 1979. до 1990. године, да би касније био изабран за доживотног почасног председника. Залагао се за неговање веза Друштва са Руском и Грчком православном црквом, превасходно кроз концертне турнеје Хора.

Др Недељко Кангрга пензионисан је 1987. године.

Када је избио грађански рат на просторима СФР Југославије (1991–1995), радио је као члан лекарске екипе на подели помоћи у лековима нашем страдалном народу.

Био је човек широког образовања, угледан и изузетно поштован, одличан говорник и предавач. Иако је био лекар по струци, био је изврстан теолог и богословски мислилац. Представљао је Српску Православну Цркву на више међухришћанских конференција. Преко две деценије, предавао на бројним трибинама и симпосионима у оквиру СПЦ. Одржао је на десетине предавања у Београду и по многим манастирима и градовима Србије.

Објавио преко 70 стручних радова, у земљи и иностранству. Осим тога, објављивао је песме, критичке осврте на друштвена збивања, историјске чланке и беседе у бројним часописима; био је сарадник готово свих црквених и многих стручних медицинских листова и часописа. Објавио је књигу чланака и записа са поклоничких путовања по Светој земљи, Светој гори и бројним православним светињама под називом „Древно и савремено: записи једног хаџије“ 1987 Жича, као и књиге: „Спомени“, „Сећања на владику Николаја и аву Јустина“, „Шта је највредније Змај оставио српској деци: избор из религиозне поезије Јована Јовановића Змаја“1983 Жича, „По најсветијим траговима“ 1984 Жича, „Медицина и религија“, „Живети љубављу Христовом“, „Шта је од Бога слађе је од меда“, „Радосна нада пророчка – пророци о Христу“, „Неколико речи о српском Православљу“ 1989, итд.

За дугогодишњи пожртвован рад држава га је одликовала Орденом рада са сребрним венцем.

Патријарх Герман га је првобитно одликовао граматом, а затим је на његову иницијативу, одлуком СА. Синода бр. 1483/88 од 3. јуна 1988., одликован Орденом Св. Саве првог степена. Орден му је свечано уручен у манастиру Раковица на Велику Госпојину, 28. августа 1988. године.

Руска Православна Црква одликовала га је Орденом Светог Владимира другог степена.

Др Хаџи–Недељко Кангрга никада није пропуштао учешће у Св. Литургији. Преминуо је у току рата са НАТО пактом 12. маја 1999. године,  приликом уласка у храм Св. Саве, где је некада служио његов деда по мајци протојереј Ђуро Орлић. Сахрањен је 14. маја на Новом гробљу крај Руске капеле. Опело је служио Патријарх српски Павле, са читавим Светим Архијерејским Сабором СПЦ, као и великим бројем свештеника и ђакона, а на опелу је певало његово Прво београдско певачко друштво. Беседу над одром одржао му је Његова Светост Патријарх Павле. Било је то велико молитвено сабрање од неколико хиљада људи, који су дошли упркос бомбардовању и сведочили колико је љубави и непролазних трагова оставио за собом овај човек срца испуњеног Христом.

 

 

 

УРЕДНИШТВО