На празник Св. Антонија Великог, 30. јануара 2021. године усно је у Господу инж. Велимир Пантелић, „чика Веља“, члан Управе храма Св. Георгија у Београду.

Рођен је 29. маја 1935. г. у с. Араповац (оп. Лазаревац) у вишечланој патријархалној породици од оца Милорада и мајке Синђе.

После слома Краљевине Југославије 1941. године, отац Милорад као припадник Југословенске војске бива депортован у Немачку, где је у логору провео пет година.

Велимиров завршетак основне школе поклопио се са доласком његовог оца из заробљеништва (1946. г.), који одлучује да га као најмлађег сина пошаље у Београд, где је у редовном року завршио осморазредну гимназију.

Као гимназијалац показивао је надареност према техници, па је због тога био примљен у стални радни однос у научну установу којом је руководио чувени конструктор и иноватор, академик и професор                Бранко Жежељ. Уз редован рад и посвећеност породици завршио је вишу школу, и у тој установи провео цео радни век.

По пензионисању 1990. г. Велимир постаје редовни посетилац нашег Св. храма и приложник, а убрзо и члан Управе храма.

Веома је значајан његов дугогодишњи одговоран, савестан и марљив допринос у многим грађевинским радовима у порти и на изградњи дечијег вртића „Ђурђевак“, који је био под управом нашег Св. храма. По одлуци Управе храма, све извршене радове је, не само пратио, већ и контролисао.

Поред овог, активно учествовао и у обнови и изградњи комплекса манастира Св. Ђорђа у с. Завидинце (оп. Бабушница).

Од почетка припреме, и за све време изградње новог парохијског дома при нашем Св. храму, г. Велимир је, иако у позним годинама, био веома ангажован и активан.

На предлог блаженопочившег Патријарха Иринеја, Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао га је 26. априла 2018. године Орденом Светог краља Милутина за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним материјалним и стручним залагањем приликом реновирања црквене порте и вртића „Ђурђевак“, као и изградње новог парохијског дома при храму Светог великомученика Георгија у Београду – Чукарица.

Велимир Пантелић је неуморно радио за нашу црквену заједницу до краја свог овоземаљског живота. Последње чиме се бавио било је сакупљање прилога за нову капелу за паљење свећа и фрескопис у парохијском дому. У нашем сећању остаће запамћен као одговоран, честит и скроман човек, омиљен код свих, и свима знан као „чика Веља“.

Вјечнаја памјат нашем драгом „чика Вељи“!

 

 

 

УРЕДНИШТВО